Neko mi je na Twitteru pre par dana ukazao da je izašao novi broj City magazina sa intervjuuom koji sam dala početkom oktobra, te se iznenandila. Možete pročitati online verziju na sajtu magazina, papirno izdanje nisam videla, ne verujem da se razlikuje mnogo od  elektronskog.

Intervju je dosta skraćen (marketing, marketing) – na tri pitanja i odgovora, one koje zanima o čemu smo autor intervjua i ja pričali, postaviću na zahtev integralnu verziju.

Nedavno sam komentarisala na jednom prevedenom članku iz Wired magazina koji dovodi u pitanje korišćenje Google društvenih alatki u odnosu na Facebook. Neko je komentarisao da smo zaboravili na Orkut koji jeste Google-ova društvena mreža i mnogi su se pitali zašto na Orkutu preovlađuju Brazilci.
Evo mojih random thoughts, iz iskustva s obzirom da sam jedna od prvih korisnica Google emaila i ove društvene mreže. Orkut je postao popularan prvenstveno u Brazilu 2004. godine, samo par meseci nakon njegovog Google beta izdanja, zbog tadašnje društveno-tehnološke situacije u društvenim medijima i mrežama koja se paralelno odvijala sa nastankom Orkuta i popularnošću Friendster-a i My Space-a.

Naime, Orkut je u početku bio zatvorena društvena mreža (ljudi iz Google-a su nam slali pozivnice da pristupimo sajtu, da testiramo, i zatim dalje da širimo mrežu pozivanjem ostalih). Setite se da je te iste godine nastao Google mail.
Orkut je nastao u januaru 2004, a prvi poziv koji sam dobila za Google email je bio u julu 2004. Dakle Orkut je prvi imao svoju premijeru, a zatim gmail.
Pošto su na Orkutu pored Amerikanaca radili i Indusi, Turci, Brazilci, Bugari, ini… oni su takodje slali pozivnice prijateljima širom sveta (čitaj: Brazil, Indija, itd.). U vreme beta testiranja Orkuta, većina nas web antropologa i analitičara je bilo okrenuto Friendster-u i My Space-u, jer je najviše korisnika bilo na ovim društvenim mrežama. Friendster je u to vreme još uvek bio zanimljiv pogotovo što je okupljao 3 grupe ljudi: 1. queer populaciju, 2. Burning man fanove, 3. Ali G fanove, kao i još neke manje grupe. Brazilci su za to vreme širili mrežu na Orkutu, medjusobno su slali pozive, i drugima da pristupe mreži. Kako su širili svoj krug, oni su komunicirali isključivo i samo na portugalskom, engleski je bio minority, tako da su se korisnici sa engleskih govornih područja preselili na druge društvene mreže gde portugalski nije bio predominantan (npr. My Space). Kasnije su se i Indusi priključili Orkutu.
Danas retko ko koristi Orkut (u Evropi uglavnom iz Skandinavije, Nemačke, Turske, itd.), a mnogi nikada nisu čuli ili znali da je Orkut Google-ov proizvod.
Ono što u ovom trenutku obećava je Google-ova najavljena društvena platforma Google Wave koja predstavlja ne samo komunikacionu već i platformu za saradnju u realnom vremenu, i omogućava korisnicima da kreiraju sopstveni wave sistem koristeći otvoreni protokol.

Da ozvaničim i na srpskom blogu: nakon nekoliko krugova odabira kandidata za Oxford University PhD stipendije za 2009-2010, konačno sam dobila ponudu za Oxford Internet Institute, i prihvatila sam naravno (doduše posle dugog razmatranja, o tome na eng.blogu).
Ceo proces nije bio nimalo jednostavan, ali meni je barem sve bilo lako, jednostavno i uzbudljivo: iznenadni poziv i prvi jutranji let iz Rima za Beograd, ‘intervju’ pred komisijom profesora koji je više bio moje klasično predavanje o društvenim mrežama i Facebook-u, i kasnije zvanična informacija. Za one koji ne znaju, Oxford Internet Institute je superioran istraživački centar u oblastima kojima se bavi, počev od društvenih medija, društvenog Weba, do novih medija i Interneta. Više na ovoj stranici. Prezadovoljna sam jer će mi mentor biti fantastični dr. Bernie Hogan koji se upravo bavi presekom društvenih mreža i medija, tako da jedva čekam da krenem sa nastavkom svog zapostavljenog istraživanja društvenih mreža i medija (u mom slučaju Facebook-a) u Srbiji i konačno napišem doktorsku disertaciju. w00t!!!
Za one koji su me pitali: a šta sa tvojim UN poslom, moram da se pohvalim da imam zaista sjajnog supervizora koji me je od početka podržao u svemu, i ohrabrio da idem u Oxford a da pritom zadržim posao – zvuči neverovatno, ali istinito! Nakon nedoumica, shvatila sam da mogu imati oba: posao u kome uživam i doktorske koje želim da završim. Podrška najbližih, prijatelja, kolega sa posla i akademije širom sveta mi puno znači tako da jedva čekam Oksford. Više o svemu ovome na engleskoj verziji bloga.

Doslovno. Pre nedelju dana išla sam na mini odmor: jug Italije, gde sam provela vreme u prirodi, idealno za punjenje baterija, uživanje u proleću / letu: sunce, Sredozemno more,  Mediteran volim, prekrasni zalasci sunca. Ipak nisam mogla da odolim a da ne tvitujem, ali na pesku. Rezultat je mesto gde se sastaju analogni i digitalni svet:

Više na Flickeru.

Govoreći o knjigama i identitetu, želim ukazati na nedavno objavljenu publikaciju u izdanju Aspen Institute –a: elektronska knjiga  J. D. Lasica Identity in the Age of Cloud Computing: The next-generation Internet’s impact on business, governance and social interaction.  Ova e-knjiga je proizvod sedamnaestog godišnjeg okruglog stola iz oblasti Informacionih tehnologija koji je skupio 30 stručnjaka koji se bave identitetetom na Internetu…

‘… i istražuje transformativne mogućnosti ove nove kompjuterske paradigme koja se odnosi na kulturu, trgovinu i lične komunikacije. Izveštaj  takođe uzima u obzir potencijalne posledice kada je u pitanju privatnost, upravljanje i sigurnost, a to uključuje i preporuke i savete za novu predsedničku administraciju. ‘

S obzirom da me čekaju mnogobrojne publikacije koje imam u planu da pročitam, do tada možete uživati u ovoj knjizi. Besplatan primerak ove knjige možete preuzeti ovde.