Juče je objavljen članak na srpskom jeziku, na sajtu Centra za digitalne humanističke nauke,  koji sam sredinom decembra napisala za The Scientific American blog, u originalu: Digital Divide and Social Media: Connectivity Doesn’t End the Digital Divide, Skills Do.

Kako je ovaj tekst privukao dosta medijske pažnje širom sveta,  i još uvek se citira i spominje u društvenim medijima, ideja je bila da i naša čitalačka publika koja možda  ne vlada dobro engleskim jezikom, ima prilike da pročita i upozna se sa sadržajem članka. Možete pisati konstruktivne predloge i komentare na oba bloga, i na sajtu Centra i ovde. Link ka članku ‘‘Digitalni Jaz i Društveni Mediji: bitne su veštine“.

Objavljen je rad o društvenim mrežama i Fejsbuku u Srbiji, deo koji (sada na srpskom) sam izlagala na konferenciji ovog juna, u Magdalen College-u, University of Oxford. Rad (pdf fajl)  možete preuzeti u naučnom časopisu „Pančevačko čitaliste“. Budite slobodni da komentarišete, citirate.

Ažurirano objašnjenje kada je u pitanju metodologija [7.8.2011.]: prošle godine sprovedena je pre-testna kvantitativna faza istrazivanja  i eksploratorna deskriptivna analiza, nakon koje smo intervjuisali ispitanike kao glavni kvalitativni metod za ovo istraživanje. Zbog limita u prostoru u časopisu detalje nismo objavili; ažurirani podaci sa proširenijom analizom iz 2011 biće objavljeni u budućim publikacijama, na skupovima i disertaciji.

Sadašnji, prikazani rezultati iz rada jesu deskriptivno-narativnog karaktera i nastali su iz razgovora sa ispitanicima, direktnom obzervacijom. Prikazane komunikativne prakse koje se najčešće pojavljuju proističu i iz procesa virtuelne etnografije.

In my latest article for Global Voices I wrote about Digital School, a state-funded project that would allow to set up digital classrooms in Serbia’s primary schools. I’ve discussed some of the challenges that need to be addressed for the project to succeed. More about it at Global Voices column. Feel free to leave the comment.

U poslednjih nekoliko dana, nedelja dobijam dosta emailova od vas koji žele da saznaju kako da apliciraju i upišu doktorske studije na Oxford Internet Institutu, kao i magistarske i doktorske studije uopste na Oxfordu. Sada je pravo vreme da prikupljate dokumentaciju i radite na sopstvenom research proposalu, ali pre svega toga morate da imate jasne stavove o nekoliko bitnih stavki:

1. Da li znate tačno koju oblast biste usavršavali, i šta vas zapravo interesuje a da nije već istraženo, objavljeno? Imam utisak da dosta studenata i kandidata luta između dve ili tri oblasti i na kraju završe na četvrtoj.

2. Druga i bitna stavka: sa pretpostavkom da pratite oblast koju želite da studirate i da ste upoznati sa autoritetima, profesorima na stranim univerzitetima iz te oblasti, logično je da tražite college ili univerzitet po autoritetu mentora sa kojim želite da radite.

Izbor mentora je važniji od izbora mesta, univerziteta gde aplicirate jer u narednih par godina ili godinu dana (u zavisnosti da li upisujete Msc ili PhD) vas odnos sa mentorom je od velikog značaja jer vas sve vreme vodi i upućuje kroz istraživanje i frekventnost i kvalitet komunikacije i konsultacija je daleko veća nego recimo na nekim našim univerzitetima.

3. Kada ste izabrali oblast, mentora odnosno univerzitet gde aplicirate, potrudite se da ispoštujete sve zahteve prilikom apliciranja – bilo za upis bilo za stipendiju. To znači: svi transkipti diploma,objavljeni radovi na engleskom, tražena dokumenta, dodatna dokumenta (npr.dokaz o položenom TOEFLu ili IELTSu), CV, preporuke, i na šta posebno da obratite pažnju je research proposal od kojeg ponajviše zavisi da li ćete ući u uži krug kandidata za PhD. Ako univerzitet, institucija smatra da vas proposal nije dovoljno precizan, da hipoteze nisu dovoljno jake, a da tema nije toliko relevanta za datu oblast, najverovatnije će vas vratiti. Ne treba da se obeshrabrite jer svi mi smo prošli kroz taj proces, bitno je da aplicirate na dva, tri univerziteta, kao back-up plan. Ako ste srećni, bićete pozvani na razgovor i to je pozitivan znak da ste vi baš taj kandidat.

Iz vaših emailova sam takođe primetila da uprkos korišćenju interneta ne čitate pažljivo stranice gde se nalaze informacije o stipendijama za buduće kandidate. Konkretno, Univerzitet u Oksfordu, prema različitim oblastima nudi raznorazne stipendije za kandidate određenog profila, dakle morate da pretražujete i tražite. Korisna stranica za sve koji žele da upišu postdiplomske studije na Univerzitetu u Oksfordu, gde možete naći vodič kako da aplicirate.

Što se stipendija za međunarodne studente tiče proverite ovu stranicu, kao i koristan pretraživač Univerziteta u Oksfordu za stipendije.

Kako je dosta vas pitalo za upis na doktorske studije na OII, moram da vas razočaram informacijom iz prve ruke da sledeće godine se samo dvoje ili troje kandidata primaju, dok broj MSc studenata je mnogo veći (i do 20). Mnogi studenti koji završavaju MSc ove godine apliciraće automatski za phD tako da će biti velika konkurencija za 2010-2011.

U svakom slučaju ako znate šta želite, i imate iza sebe dobru akademsku i profesionalnu referencu, uvek treba pokušati i aplicirati. Ako imate nekih dodatnih pitanja, rado ću odgovoriti na vase komentare.

Neko mi je na Twitteru pre par dana ukazao da je izašao novi broj City magazina sa intervjuuom koji sam dala početkom oktobra, te se iznenandila. Možete pročitati online verziju na sajtu magazina, papirno izdanje nisam videla, ne verujem da se razlikuje mnogo od  elektronskog.

Intervju je dosta skraćen (marketing, marketing) – na tri pitanja i odgovora, one koje zanima o čemu smo autor intervjua i ja pričali, postaviću na zahtev integralnu verziju.