Objavljen je rad o društvenim mrežama i Fejsbuku u Srbiji, deo koji (sada na srpskom) sam izlagala na konferenciji ovog juna, u Magdalen College-u, University of Oxford. Rad (pdf fajl)  možete preuzeti u naučnom časopisu „Pančevačko čitaliste“. Budite slobodni da komentarišete, citirate.

Ažurirano objašnjenje kada je u pitanju metodologija [7.8.2011.]: prošle godine sprovedena je pre-testna kvantitativna faza istrazivanja  i eksploratorna deskriptivna analiza, nakon koje smo intervjuisali ispitanike kao glavni kvalitativni metod za ovo istraživanje. Zbog limita u prostoru u časopisu detalje nismo objavili; ažurirani podaci sa proširenijom analizom iz 2011 biće objavljeni u budućim publikacijama, na skupovima i disertaciji.

Sadašnji, prikazani rezultati iz rada jesu deskriptivno-narativnog karaktera i nastali su iz razgovora sa ispitanicima, direktnom obzervacijom. Prikazane komunikativne prakse koje se najčešće pojavljuju proističu i iz procesa virtuelne etnografije.

Za one koji su ovih dana u Oxford-u, pored nekoliko konferencija koje se paraleno događaju  (TransferSummit / Velika Britanija, BarCamp), želim da vas obavestim da držim predavanje na interdisciplinarnoj konferenciji – „Problemi adolescencije“.

Oxford University Centre for the History of Childhood organizuje jednodnevni događaj, ove subote 26. juna 2010, u Magdalen College -u.  Predavači (program) su iz različitih oblasti: antropologija, klinička psihologija, istorija obrazovanja, nauke i medicine, i društvenih nauka i Veb-a.

Moje predavanje je o adolescentima i Veb-u: govoriću posebno o društvenim mrežama (SNS), društvenim medijima, i komunikativnoj, društvenoj dinamici i praksi na društvenoj mreži Fejsbuk. Biće veoma zanimljivo, i zahvalna sam kolegama sa Oxford Internet Institute-a, kao i prijateljima koji su pomogli oko statistike u Britaniji, i referenci. Nakon obimne analize profila tinejdžera, došla sam do zanimljivih zapažanja koja ću podeliti sa vama kasnije kroz rad (tekst govora i objavljenog rada) ili slajdove.

Ako ste u Britaniji, svratite u Oksford jer ova i sledeća nedelja obećava zanimljiva dešavanja i konferencije.

U poslednjih nekoliko dana, nedelja dobijam dosta emailova od vas koji žele da saznaju kako da apliciraju i upišu doktorske studije na Oxford Internet Institutu, kao i magistarske i doktorske studije uopste na Oxfordu. Sada je pravo vreme da prikupljate dokumentaciju i radite na sopstvenom research proposalu, ali pre svega toga morate da imate jasne stavove o nekoliko bitnih stavki:

1. Da li znate tačno koju oblast biste usavršavali, i šta vas zapravo interesuje a da nije već istraženo, objavljeno? Imam utisak da dosta studenata i kandidata luta između dve ili tri oblasti i na kraju završe na četvrtoj.

2. Druga i bitna stavka: sa pretpostavkom da pratite oblast koju želite da studirate i da ste upoznati sa autoritetima, profesorima na stranim univerzitetima iz te oblasti, logično je da tražite college ili univerzitet po autoritetu mentora sa kojim želite da radite.

Izbor mentora je važniji od izbora mesta, univerziteta gde aplicirate jer u narednih par godina ili godinu dana (u zavisnosti da li upisujete Msc ili PhD) vas odnos sa mentorom je od velikog značaja jer vas sve vreme vodi i upućuje kroz istraživanje i frekventnost i kvalitet komunikacije i konsultacija je daleko veća nego recimo na nekim našim univerzitetima.

3. Kada ste izabrali oblast, mentora odnosno univerzitet gde aplicirate, potrudite se da ispoštujete sve zahteve prilikom apliciranja – bilo za upis bilo za stipendiju. To znači: svi transkipti diploma,objavljeni radovi na engleskom, tražena dokumenta, dodatna dokumenta (npr.dokaz o položenom TOEFLu ili IELTSu), CV, preporuke, i na šta posebno da obratite pažnju je research proposal od kojeg ponajviše zavisi da li ćete ući u uži krug kandidata za PhD. Ako univerzitet, institucija smatra da vas proposal nije dovoljno precizan, da hipoteze nisu dovoljno jake, a da tema nije toliko relevanta za datu oblast, najverovatnije će vas vratiti. Ne treba da se obeshrabrite jer svi mi smo prošli kroz taj proces, bitno je da aplicirate na dva, tri univerziteta, kao back-up plan. Ako ste srećni, bićete pozvani na razgovor i to je pozitivan znak da ste vi baš taj kandidat.

Iz vaših emailova sam takođe primetila da uprkos korišćenju interneta ne čitate pažljivo stranice gde se nalaze informacije o stipendijama za buduće kandidate. Konkretno, Univerzitet u Oksfordu, prema različitim oblastima nudi raznorazne stipendije za kandidate određenog profila, dakle morate da pretražujete i tražite. Korisna stranica za sve koji žele da upišu postdiplomske studije na Univerzitetu u Oksfordu, gde možete naći vodič kako da aplicirate.

Što se stipendija za međunarodne studente tiče proverite ovu stranicu, kao i koristan pretraživač Univerziteta u Oksfordu za stipendije.

Kako je dosta vas pitalo za upis na doktorske studije na OII, moram da vas razočaram informacijom iz prve ruke da sledeće godine se samo dvoje ili troje kandidata primaju, dok broj MSc studenata je mnogo veći (i do 20). Mnogi studenti koji završavaju MSc ove godine apliciraće automatski za phD tako da će biti velika konkurencija za 2010-2011.

U svakom slučaju ako znate šta želite, i imate iza sebe dobru akademsku i profesionalnu referencu, uvek treba pokušati i aplicirati. Ako imate nekih dodatnih pitanja, rado ću odgovoriti na vase komentare.

Nedavno sam komentarisala na jednom prevedenom članku iz Wired magazina koji dovodi u pitanje korišćenje Google društvenih alatki u odnosu na Facebook. Neko je komentarisao da smo zaboravili na Orkut koji jeste Google-ova društvena mreža i mnogi su se pitali zašto na Orkutu preovlađuju Brazilci.
Evo mojih random thoughts, iz iskustva s obzirom da sam jedna od prvih korisnica Google emaila i ove društvene mreže. Orkut je postao popularan prvenstveno u Brazilu 2004. godine, samo par meseci nakon njegovog Google beta izdanja, zbog tadašnje društveno-tehnološke situacije u društvenim medijima i mrežama koja se paralelno odvijala sa nastankom Orkuta i popularnošću Friendster-a i My Space-a.

Naime, Orkut je u početku bio zatvorena društvena mreža (ljudi iz Google-a su nam slali pozivnice da pristupimo sajtu, da testiramo, i zatim dalje da širimo mrežu pozivanjem ostalih). Setite se da je te iste godine nastao Google mail.
Orkut je nastao u januaru 2004, a prvi poziv koji sam dobila za Google email je bio u julu 2004. Dakle Orkut je prvi imao svoju premijeru, a zatim gmail.
Pošto su na Orkutu pored Amerikanaca radili i Indusi, Turci, Brazilci, Bugari, ini… oni su takodje slali pozivnice prijateljima širom sveta (čitaj: Brazil, Indija, itd.). U vreme beta testiranja Orkuta, većina nas web antropologa i analitičara je bilo okrenuto Friendster-u i My Space-u, jer je najviše korisnika bilo na ovim društvenim mrežama. Friendster je u to vreme još uvek bio zanimljiv pogotovo što je okupljao 3 grupe ljudi: 1. queer populaciju, 2. Burning man fanove, 3. Ali G fanove, kao i još neke manje grupe. Brazilci su za to vreme širili mrežu na Orkutu, medjusobno su slali pozive, i drugima da pristupe mreži. Kako su širili svoj krug, oni su komunicirali isključivo i samo na portugalskom, engleski je bio minority, tako da su se korisnici sa engleskih govornih područja preselili na druge društvene mreže gde portugalski nije bio predominantan (npr. My Space). Kasnije su se i Indusi priključili Orkutu.
Danas retko ko koristi Orkut (u Evropi uglavnom iz Skandinavije, Nemačke, Turske, itd.), a mnogi nikada nisu čuli ili znali da je Orkut Google-ov proizvod.
Ono što u ovom trenutku obećava je Google-ova najavljena društvena platforma Google Wave koja predstavlja ne samo komunikacionu već i platformu za saradnju u realnom vremenu, i omogućava korisnicima da kreiraju sopstveni wave sistem koristeći otvoreni protokol.

Doslovno. Pre nedelju dana išla sam na mini odmor: jug Italije, gde sam provela vreme u prirodi, idealno za punjenje baterija, uživanje u proleću / letu: sunce, Sredozemno more,  Mediteran volim, prekrasni zalasci sunca. Ipak nisam mogla da odolim a da ne tvitujem, ali na pesku. Rezultat je mesto gde se sastaju analogni i digitalni svet:

Više na Flickeru.

Govoreći o knjigama i identitetu, želim ukazati na nedavno objavljenu publikaciju u izdanju Aspen Institute –a: elektronska knjiga  J. D. Lasica Identity in the Age of Cloud Computing: The next-generation Internet’s impact on business, governance and social interaction.  Ova e-knjiga je proizvod sedamnaestog godišnjeg okruglog stola iz oblasti Informacionih tehnologija koji je skupio 30 stručnjaka koji se bave identitetetom na Internetu…

‘… i istražuje transformativne mogućnosti ove nove kompjuterske paradigme koja se odnosi na kulturu, trgovinu i lične komunikacije. Izveštaj  takođe uzima u obzir potencijalne posledice kada je u pitanju privatnost, upravljanje i sigurnost, a to uključuje i preporuke i savete za novu predsedničku administraciju. ‘

S obzirom da me čekaju mnogobrojne publikacije koje imam u planu da pročitam, do tada možete uživati u ovoj knjizi. Besplatan primerak ove knjige možete preuzeti ovde.