Juče je objavljen članak na srpskom jeziku, na sajtu Centra za digitalne humanističke nauke,  koji sam sredinom decembra napisala za The Scientific American blog, u originalu: Digital Divide and Social Media: Connectivity Doesn’t End the Digital Divide, Skills Do.

Kako je ovaj tekst privukao dosta medijske pažnje širom sveta,  i još uvek se citira i spominje u društvenim medijima, ideja je bila da i naša čitalačka publika koja možda  ne vlada dobro engleskim jezikom, ima prilike da pročita i upozna se sa sadržajem članka. Možete pisati konstruktivne predloge i komentare na oba bloga, i na sajtu Centra i ovde. Link ka članku ‘‘Digitalni Jaz i Društveni Mediji: bitne su veštine“.

Nova školska godina u Srbiji samo što nije počela, a srpske dnevne novine objavljuju niz članaka o lošim efektima najpopularnije društvene mreže, Facebook, zastrašujući podjednako i roditelje i mlade ljude negativnim i tehno anti-utopijskim izjavama. Nedavno je objavljena jedna anketa o upotrebi Facebook-a među mladima, međutim, njeni rezultati navode na misao da stvari zaista nisu tako loše.

Srbija je zemlja u tranziciji, političke, ekonomske i socijalne turbulencije 90-tih su uticale na kulturu i etičke vrednosti, kao i na informaciono-komunikacione tehnologije (ICT-a) i stvaranje onlajn javne sfere. Nije iznenađujuće da su mlađe i starije generacije u urbanim područjima prihvatile nove forme društvenih medija vrlo brzo. Ali šta je sa informacijama, digitalnom i medijskim opismenjavanjem, veštinama kritičkog razmišljanja koje će omogućiti ljudima da koriste Internet usluge mudro i selektivno?

Za moje doktorsko istraživanje, i etnografije na Internetu, nedavno sam razgovarala sa Nikolom, studentom na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, open source aktivistom i geek-om, i rekao mi je kako njegova generacija provodi vreme u društvenom (i etički) iskrivljenom okruženju:

…u Srbiji, parametar uspeha predstavlja nekoliko statusa: dobro plaćen posao u nekoj državnoj instituciji, odnosno brak sa strancem, sportistom ili nekim biznismenom. Slične vrednosti se mogu pronaći i među mladim ljudima. Idoli su [popularne turbo-folkpevačice] Ceca, Karleusa i Seka, Paris Hilton, političari, ratni zločinci, kriminalci. Jedino o čemu mladi ljudi misle je novac, zezanje i blejanje okolo, i trenutni uspeh.

Čak i na univerzitetima! Nedavno sam upisao fakultet. Na mom odseku, tokom brucošijade, oni su puštali house muziku dva sata, domaću / lokalni dens/ turbo muziku 90-ih naredna četiri sata, a kič narodnu muziku ostatak vremena.[…]

Malo njih je zainteresovano za open source softver, što je tragično: oni su budući programeri, tako da bi mogli da nauče mnogo, ali sve što vide je [Microsoft] i $ $ $. Poražavajuće je da neki klinci sa mog odseka ne razumeju osnovne koncepte korištenja Internet servisa, a ipak vise na Facebook-u i danju i noću.’

Ovo nije prvi put da čujem od mladih ljudi koji misle drugačije od većine mlade populacije u Srbiji o teškoćama odrastanja u okruženju gde postoji nedostatak kulture komunikacije i obrazovanja, s jedne strane, i postojanje kiča s druge, i ti oblici ponašanja se smatraju kao “ispravni” i poželjni.

Mnogi od ovih mladih ljudi su napustili zemlju radi postdiplomskih studija ili zbog posla u inostranstvu. Politički događaji, društvene i ekonomske promene, “odliv mozgova”, visoka stopa nezaposlenosti, vidljiv jaz između novonastalih bogataša i niže klase, iskrivljene vrednosti predstavljene u medijima i kroz uličnu propagandu – sve to je uticalo na situaciju u porodicama i obrazovnim institucijama, i svakodnevno se odražava na izgubljenu umetnost komunikacije.

Imajući u vidu takvo okruženje, onlajn javna sfera koja je kreirana na umreženim sajtovima se ne razlikuje, a problemi su uvećani. Postoje brojna mesta gde mladi ljudi u Srbiji provode svoje vreme na Internetu, a jedan od najpopularnijih je Facebook.

Od 7,3 miliona stanovnika u Srbiji, 55,9% su korisnici Interneta, a od njih, preko 2 miliona su na Facebook-u. Oni koriste Internet za komunikaciju (slanje / primanje elektronske pošte) – 79,2%, za igranje igara ili preuzimanje dokumenata, fotografija, filmova ili muzike (64%), za slanje poruka u chat grupama ili forumima (42,3%), a samo 26,4% koristi Internet za pretraživanje informacija vezanih za obrazovanje, obuku ili kurseve.

Nedavno je Beogradska otvorena škola sprovela istraživanje, postavljajući sledeće pitanje: Šta srednjoškolci vole da rade na Internetu? Istraživanje je sprovedeno među 300 srednjoškolaca koji su prošli program obuke o onlajn reputaciji. Treba imati u vidu da tih 300 mladih ljudi koristi Internet svaki dan, i ne treba ih smatrati reprezentativnim uzorkom, kao što se kaže u uvodu ankete. Rezultati istraživanja mogu se posmatrati kao pokazatelji nekih osnovnih trendova u onlajn ponašanju mladih ljudi. Prema podacima, 55% ispitanika više potroši vremena onlajn nego na učenje.

Kada je onlajn, omladina u Srbiji često posećuje društvene mreže (Facebook, My Space, Twitter), ćaskaju sa svojim prijateljima ili preuzimaju zabavne multimedijske sadržaje. Istraživanje je takođe pokazalo da je 75% ispitanika upoznalo nove ljude na Internetu, a gotovo polovina njih ove sajtove smatra kao važan izvor informacija. Svaki treći srednjoškolac kaže da podjednako provodi vreme sa svojim prijateljima uživo i onlajn, a više od polovine ispitanika provode dan koristeći tradicionalne oblike komunikacije.

Šta mladi rade na Facebook-u? Dve najčešće aktivnosti koje je ova grupa srpskih srednjoškolaca tinejdžera pokazala su: uspostavljanje kontakta s prijateljima (61%) i “lajkovanje” njihovih statusa (66%). Zatim: prosleđivanje sadržaja i informacija (56%), pisanje privatnih poruka (47%). Upitani da li bi dodali svoje nastavnike kao Facebook prijatelje, ako bi ih neko od njih zamolio, rekli su da im ne bi smetalo (70% je prihvatilo svoje profesore kao kontakte). Isto važi i za njihove roditelje (18% ima roditelja kao kontakt).

Zanimljivo je da samo 22,4% ispitanika igra onlajn igre na Facebook-u: oni bi radije proveli vreme razgovarajući sa prijateljima koji su onlajn (78%). Isto tako, 13,4% ispitanika je odgovorilo da bi koristilo Facebook za školu i saradnju sa svojim nastavnicima, dok 31,6% aktivno učestvuje u grupama, ’causes’, i fan stranicama kojima su pristupili.

Jedan od brojnih komentara na Facebooku iz dnevnih novina:

Mislim da je Facebook manija stvorena od strane medija koji pišu o tome non-stop!Svaka generacija ima nešto što je razlikuje od prethodne. Nekada davno, mladi su bili opsednuti bioskopom, zatim muzikom i koncertima, motociklima, a sada, u eri računara, vreme je za Internet i Facebook.

Sanja je dala zanimljiv komentar:

S obzirom na teška vremena i okoline u kojem živimo – bolje je biti u kući s Facebookom nego na ulicama s kriminalcima … barem znate gde su vam deca.

Milos kaže:

Facebook je odličan način da budete povezani s prijateljima u inostranstvu, imam dosta njih, pa na taj način možemo mnogo bolje komunicirati, a mogu da vidim šta se dešava u njihovim životima. Takođe, Facebook je ušteda vremena i novca za mobilni telefon … Dok sam bio u školi, bilo je mnogo lakše poslati poruku celom razredu na Facebooku, ako je potrebno da planiramo nešto nego da šaljem poruke svakom od njih , pojedinačno. Facebook mane? Kada trošite vreme na Fejsu a nemate razloga za to … gubite vreme gledajući profile drugih ljudi.

Međutim, omladina u Srbiji se ne razlikuje u komunikativnim praksama od svojih vršnjaka bilo gde u svetu, ili, barem, u jugoistočnoj Evropi, kako moji preliminarni podaci istraživanja za moju disertaciju ukazuju. Oni su zainteresovani za iste stvari kao i prethodne generacije, provode svoje vreme onlajn i na Facebook-u zbog veoma jasnih, razumljivih, društvenih razloga: oni žele da komuniciraju sa svojim vršnjacima, prijateljima iz već postojećih mreža u analognom životu. Oni žele da ostanu informisani i razmenjuju informacije i tračeve, kao i da se šale, ‘bleje’, flertuju, ‘bockaju’ (eng. poke)  jedni druge, lajkuju statuse na Facebooku.

Društvena dinamika se nije promenila, ali nove tehnologije jesu: uvek je ista motivacija, ali su različita okruženja.

Veoma je važno da i roditelji i nastavnici s jedne strane, i mediji u Srbiji sa druge strane, shvate da je Internet još jedan kanal za komunikaciju, a ne neka loša stvar, ali isto tako ne i čarobni štapić koji će rešiti sve njihove probleme. Mladi ljudi i njihovi roditelji treba da izgrade poverenje u komunikaciji i pomognu jedni drugima da razumeju nove tehnologije, upoznavajući ih sa njima. Nastavnici mogu da rade sa studentima na razvijanju informacione i medijske pismenosti, učeći ih da misle i ”obrađuju” informacije sa Interneta, da razviju veštinu kritičkog razmišljanja, kako bi mogli da odrastu i razviju se i u pametne, mlade profesionalce.

—

Članak, ‘Better on Facebook Than in the Streets’, koji sam krajem prošle nedelje objavila za Global Voices sada je dostupan i na srpkom, poljskom i španskom jeziku.

Možete komentarisati i citirati sa stranice Global Voices na srpskom koja se nalazi ovde.