Juče je objavljen članak na srpskom jeziku, na sajtu Centra za digitalne humanističke nauke,  koji sam sredinom decembra napisala za The Scientific American blog, u originalu: Digital Divide and Social Media: Connectivity Doesn’t End the Digital Divide, Skills Do.

Kako je ovaj tekst privukao dosta medijske pažnje širom sveta,  i još uvek se citira i spominje u društvenim medijima, ideja je bila da i naša čitalačka publika koja možda  ne vlada dobro engleskim jezikom, ima prilike da pročita i upozna se sa sadržajem članka. Možete pisati konstruktivne predloge i komentare na oba bloga, i na sajtu Centra i ovde. Link ka članku ‘‘Digitalni Jaz i Društveni Mediji: bitne su veštine“.

Nova školska godina u Srbiji samo što nije počela, a srpske dnevne novine objavljuju niz članaka o lošim efektima najpopularnije društvene mreže, Facebook, zastrašujući podjednako i roditelje i mlade ljude negativnim i tehno anti-utopijskim izjavama. Nedavno je objavljena jedna anketa o upotrebi Facebook-a među mladima, međutim, njeni rezultati navode na misao da stvari zaista nisu tako loše.

Srbija je zemlja u tranziciji, političke, ekonomske i socijalne turbulencije 90-tih su uticale na kulturu i etičke vrednosti, kao i na informaciono-komunikacione tehnologije (ICT-a) i stvaranje onlajn javne sfere. Nije iznenađujuće da su mlađe i starije generacije u urbanim područjima prihvatile nove forme društvenih medija vrlo brzo. Ali šta je sa informacijama, digitalnom i medijskim opismenjavanjem, veštinama kritičkog razmišljanja koje će omogućiti ljudima da koriste Internet usluge mudro i selektivno?

Za moje doktorsko istraživanje, i etnografije na Internetu, nedavno sam razgovarala sa Nikolom, studentom na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, open source aktivistom i geek-om, i rekao mi je kako njegova generacija provodi vreme u društvenom (i etički) iskrivljenom okruženju:

…u Srbiji, parametar uspeha predstavlja nekoliko statusa: dobro plaćen posao u nekoj državnoj instituciji, odnosno brak sa strancem, sportistom ili nekim biznismenom. Slične vrednosti se mogu pronaći i među mladim ljudima. Idoli su [popularne turbo-folkpevačice] Ceca, Karleusa i Seka, Paris Hilton, političari, ratni zločinci, kriminalci. Jedino o čemu mladi ljudi misle je novac, zezanje i blejanje okolo, i trenutni uspeh.

Čak i na univerzitetima! Nedavno sam upisao fakultet. Na mom odseku, tokom brucošijade, oni su puštali house muziku dva sata, domaću / lokalni dens/ turbo muziku 90-ih naredna četiri sata, a kič narodnu muziku ostatak vremena.[…]

Malo njih je zainteresovano za open source softver, što je tragično: oni su budući programeri, tako da bi mogli da nauče mnogo, ali sve što vide je [Microsoft] i $ $ $. Poražavajuće je da neki klinci sa mog odseka ne razumeju osnovne koncepte korištenja Internet servisa, a ipak vise na Facebook-u i danju i noću.’

Ovo nije prvi put da čujem od mladih ljudi koji misle drugačije od većine mlade populacije u Srbiji o teškoćama odrastanja u okruženju gde postoji nedostatak kulture komunikacije i obrazovanja, s jedne strane, i postojanje kiča s druge, i ti oblici ponašanja se smatraju kao “ispravni” i poželjni.

Mnogi od ovih mladih ljudi su napustili zemlju radi postdiplomskih studija ili zbog posla u inostranstvu. Politički događaji, društvene i ekonomske promene, “odliv mozgova”, visoka stopa nezaposlenosti, vidljiv jaz između novonastalih bogataša i niže klase, iskrivljene vrednosti predstavljene u medijima i kroz uličnu propagandu – sve to je uticalo na situaciju u porodicama i obrazovnim institucijama, i svakodnevno se odražava na izgubljenu umetnost komunikacije.

Imajući u vidu takvo okruženje, onlajn javna sfera koja je kreirana na umreženim sajtovima se ne razlikuje, a problemi su uvećani. Postoje brojna mesta gde mladi ljudi u Srbiji provode svoje vreme na Internetu, a jedan od najpopularnijih je Facebook.

Od 7,3 miliona stanovnika u Srbiji, 55,9% su korisnici Interneta, a od njih, preko 2 miliona su na Facebook-u. Oni koriste Internet za komunikaciju (slanje / primanje elektronske pošte) – 79,2%, za igranje igara ili preuzimanje dokumenata, fotografija, filmova ili muzike (64%), za slanje poruka u chat grupama ili forumima (42,3%), a samo 26,4% koristi Internet za pretraživanje informacija vezanih za obrazovanje, obuku ili kurseve.

Nedavno je Beogradska otvorena škola sprovela istraživanje, postavljajući sledeće pitanje: Šta srednjoškolci vole da rade na Internetu? Istraživanje je sprovedeno među 300 srednjoškolaca koji su prošli program obuke o onlajn reputaciji. Treba imati u vidu da tih 300 mladih ljudi koristi Internet svaki dan, i ne treba ih smatrati reprezentativnim uzorkom, kao što se kaže u uvodu ankete. Rezultati istraživanja mogu se posmatrati kao pokazatelji nekih osnovnih trendova u onlajn ponašanju mladih ljudi. Prema podacima, 55% ispitanika više potroši vremena onlajn nego na učenje.

Kada je onlajn, omladina u Srbiji često posećuje društvene mreže (Facebook, My Space, Twitter), ćaskaju sa svojim prijateljima ili preuzimaju zabavne multimedijske sadržaje. Istraživanje je takođe pokazalo da je 75% ispitanika upoznalo nove ljude na Internetu, a gotovo polovina njih ove sajtove smatra kao važan izvor informacija. Svaki treći srednjoškolac kaže da podjednako provodi vreme sa svojim prijateljima uživo i onlajn, a više od polovine ispitanika provode dan koristeći tradicionalne oblike komunikacije.

Šta mladi rade na Facebook-u? Dve najčešće aktivnosti koje je ova grupa srpskih srednjoškolaca tinejdžera pokazala su: uspostavljanje kontakta s prijateljima (61%) i “lajkovanje” njihovih statusa (66%). Zatim: prosleđivanje sadržaja i informacija (56%), pisanje privatnih poruka (47%). Upitani da li bi dodali svoje nastavnike kao Facebook prijatelje, ako bi ih neko od njih zamolio, rekli su da im ne bi smetalo (70% je prihvatilo svoje profesore kao kontakte). Isto važi i za njihove roditelje (18% ima roditelja kao kontakt).

Zanimljivo je da samo 22,4% ispitanika igra onlajn igre na Facebook-u: oni bi radije proveli vreme razgovarajući sa prijateljima koji su onlajn (78%). Isto tako, 13,4% ispitanika je odgovorilo da bi koristilo Facebook za školu i saradnju sa svojim nastavnicima, dok 31,6% aktivno učestvuje u grupama, ’causes’, i fan stranicama kojima su pristupili.

Jedan od brojnih komentara na Facebooku iz dnevnih novina:

Mislim da je Facebook manija stvorena od strane medija koji pišu o tome non-stop!Svaka generacija ima nešto što je razlikuje od prethodne. Nekada davno, mladi su bili opsednuti bioskopom, zatim muzikom i koncertima, motociklima, a sada, u eri računara, vreme je za Internet i Facebook.

Sanja je dala zanimljiv komentar:

S obzirom na teška vremena i okoline u kojem živimo – bolje je biti u kući s Facebookom nego na ulicama s kriminalcima … barem znate gde su vam deca.

Milos kaže:

Facebook je odličan način da budete povezani s prijateljima u inostranstvu, imam dosta njih, pa na taj način možemo mnogo bolje komunicirati, a mogu da vidim šta se dešava u njihovim životima. Takođe, Facebook je ušteda vremena i novca za mobilni telefon … Dok sam bio u školi, bilo je mnogo lakše poslati poruku celom razredu na Facebooku, ako je potrebno da planiramo nešto nego da šaljem poruke svakom od njih , pojedinačno. Facebook mane? Kada trošite vreme na Fejsu a nemate razloga za to … gubite vreme gledajući profile drugih ljudi.

Međutim, omladina u Srbiji se ne razlikuje u komunikativnim praksama od svojih vršnjaka bilo gde u svetu, ili, barem, u jugoistočnoj Evropi, kako moji preliminarni podaci istraživanja za moju disertaciju ukazuju. Oni su zainteresovani za iste stvari kao i prethodne generacije, provode svoje vreme onlajn i na Facebook-u zbog veoma jasnih, razumljivih, društvenih razloga: oni žele da komuniciraju sa svojim vršnjacima, prijateljima iz već postojećih mreža u analognom životu. Oni žele da ostanu informisani i razmenjuju informacije i tračeve, kao i da se šale, ‘bleje’, flertuju, ‘bockaju’ (eng. poke)  jedni druge, lajkuju statuse na Facebooku.

Društvena dinamika se nije promenila, ali nove tehnologije jesu: uvek je ista motivacija, ali su različita okruženja.

Veoma je važno da i roditelji i nastavnici s jedne strane, i mediji u Srbiji sa druge strane, shvate da je Internet još jedan kanal za komunikaciju, a ne neka loša stvar, ali isto tako ne i čarobni štapić koji će rešiti sve njihove probleme. Mladi ljudi i njihovi roditelji treba da izgrade poverenje u komunikaciji i pomognu jedni drugima da razumeju nove tehnologije, upoznavajući ih sa njima. Nastavnici mogu da rade sa studentima na razvijanju informacione i medijske pismenosti, učeći ih da misle i ”obrađuju” informacije sa Interneta, da razviju veštinu kritičkog razmišljanja, kako bi mogli da odrastu i razviju se i u pametne, mlade profesionalce.

—

Članak, ‘Better on Facebook Than in the Streets’, koji sam krajem prošle nedelje objavila za Global Voices sada je dostupan i na srpkom, poljskom i španskom jeziku.

Možete komentarisati i citirati sa stranice Global Voices na srpskom koja se nalazi ovde.

U poslednjih nekoliko dana, nedelja dobijam dosta emailova od vas koji žele da saznaju kako da apliciraju i upišu doktorske studije na Oxford Internet Institutu, kao i magistarske i doktorske studije uopste na Oxfordu. Sada je pravo vreme da prikupljate dokumentaciju i radite na sopstvenom research proposalu, ali pre svega toga morate da imate jasne stavove o nekoliko bitnih stavki:

1. Da li znate tačno koju oblast biste usavršavali, i šta vas zapravo interesuje a da nije već istraženo, objavljeno? Imam utisak da dosta studenata i kandidata luta između dve ili tri oblasti i na kraju završe na četvrtoj.

2. Druga i bitna stavka: sa pretpostavkom da pratite oblast koju želite da studirate i da ste upoznati sa autoritetima, profesorima na stranim univerzitetima iz te oblasti, logično je da tražite college ili univerzitet po autoritetu mentora sa kojim želite da radite.

Izbor mentora je važniji od izbora mesta, univerziteta gde aplicirate jer u narednih par godina ili godinu dana (u zavisnosti da li upisujete Msc ili PhD) vas odnos sa mentorom je od velikog značaja jer vas sve vreme vodi i upućuje kroz istraživanje i frekventnost i kvalitet komunikacije i konsultacija je daleko veća nego recimo na nekim našim univerzitetima.

3. Kada ste izabrali oblast, mentora odnosno univerzitet gde aplicirate, potrudite se da ispoštujete sve zahteve prilikom apliciranja – bilo za upis bilo za stipendiju. To znači: svi transkipti diploma,objavljeni radovi na engleskom, tražena dokumenta, dodatna dokumenta (npr.dokaz o položenom TOEFLu ili IELTSu), CV, preporuke, i na šta posebno da obratite pažnju je research proposal od kojeg ponajviše zavisi da li ćete ući u uži krug kandidata za PhD. Ako univerzitet, institucija smatra da vas proposal nije dovoljno precizan, da hipoteze nisu dovoljno jake, a da tema nije toliko relevanta za datu oblast, najverovatnije će vas vratiti. Ne treba da se obeshrabrite jer svi mi smo prošli kroz taj proces, bitno je da aplicirate na dva, tri univerziteta, kao back-up plan. Ako ste srećni, bićete pozvani na razgovor i to je pozitivan znak da ste vi baš taj kandidat.

Iz vaših emailova sam takođe primetila da uprkos korišćenju interneta ne čitate pažljivo stranice gde se nalaze informacije o stipendijama za buduće kandidate. Konkretno, Univerzitet u Oksfordu, prema različitim oblastima nudi raznorazne stipendije za kandidate određenog profila, dakle morate da pretražujete i tražite. Korisna stranica za sve koji žele da upišu postdiplomske studije na Univerzitetu u Oksfordu, gde možete naći vodič kako da aplicirate.

Što se stipendija za međunarodne studente tiče proverite ovu stranicu, kao i koristan pretraživač Univerziteta u Oksfordu za stipendije.

Kako je dosta vas pitalo za upis na doktorske studije na OII, moram da vas razočaram informacijom iz prve ruke da sledeće godine se samo dvoje ili troje kandidata primaju, dok broj MSc studenata je mnogo veći (i do 20). Mnogi studenti koji završavaju MSc ove godine apliciraće automatski za phD tako da će biti velika konkurencija za 2010-2011.

U svakom slučaju ako znate šta želite, i imate iza sebe dobru akademsku i profesionalnu referencu, uvek treba pokušati i aplicirati. Ako imate nekih dodatnih pitanja, rado ću odgovoriti na vase komentare.

Nedavno sam komentarisala na jednom prevedenom članku iz Wired magazina koji dovodi u pitanje korišćenje Google društvenih alatki u odnosu na Facebook. Neko je komentarisao da smo zaboravili na Orkut koji jeste Google-ova društvena mreža i mnogi su se pitali zašto na Orkutu preovlađuju Brazilci.
Evo mojih random thoughts, iz iskustva s obzirom da sam jedna od prvih korisnica Google emaila i ove društvene mreže. Orkut je postao popularan prvenstveno u Brazilu 2004. godine, samo par meseci nakon njegovog Google beta izdanja, zbog tadašnje društveno-tehnološke situacije u društvenim medijima i mrežama koja se paralelno odvijala sa nastankom Orkuta i popularnošću Friendster-a i My Space-a.

Naime, Orkut je u početku bio zatvorena društvena mreža (ljudi iz Google-a su nam slali pozivnice da pristupimo sajtu, da testiramo, i zatim dalje da širimo mrežu pozivanjem ostalih). Setite se da je te iste godine nastao Google mail.
Orkut je nastao u januaru 2004, a prvi poziv koji sam dobila za Google email je bio u julu 2004. Dakle Orkut je prvi imao svoju premijeru, a zatim gmail.
Pošto su na Orkutu pored Amerikanaca radili i Indusi, Turci, Brazilci, Bugari, ini… oni su takodje slali pozivnice prijateljima širom sveta (čitaj: Brazil, Indija, itd.). U vreme beta testiranja Orkuta, većina nas web antropologa i analitičara je bilo okrenuto Friendster-u i My Space-u, jer je najviše korisnika bilo na ovim društvenim mrežama. Friendster je u to vreme još uvek bio zanimljiv pogotovo što je okupljao 3 grupe ljudi: 1. queer populaciju, 2. Burning man fanove, 3. Ali G fanove, kao i još neke manje grupe. Brazilci su za to vreme širili mrežu na Orkutu, medjusobno su slali pozive, i drugima da pristupe mreži. Kako su širili svoj krug, oni su komunicirali isključivo i samo na portugalskom, engleski je bio minority, tako da su se korisnici sa engleskih govornih područja preselili na druge društvene mreže gde portugalski nije bio predominantan (npr. My Space). Kasnije su se i Indusi priključili Orkutu.
Danas retko ko koristi Orkut (u Evropi uglavnom iz Skandinavije, Nemačke, Turske, itd.), a mnogi nikada nisu čuli ili znali da je Orkut Google-ov proizvod.
Ono što u ovom trenutku obećava je Google-ova najavljena društvena platforma Google Wave koja predstavlja ne samo komunikacionu već i platformu za saradnju u realnom vremenu, i omogućava korisnicima da kreiraju sopstveni wave sistem koristeći otvoreni protokol.

Doslovno. Pre nedelju dana išla sam na mini odmor: jug Italije, gde sam provela vreme u prirodi, idealno za punjenje baterija, uživanje u proleću / letu: sunce, Sredozemno more,  Mediteran volim, prekrasni zalasci sunca. Ipak nisam mogla da odolim a da ne tvitujem, ali na pesku. Rezultat je mesto gde se sastaju analogni i digitalni svet:

Više na Flickeru.