U poslednjih nekoliko dana, nedelja dobijam dosta emailova od vas koji žele da saznaju kako da apliciraju i upišu doktorske studije na Oxford Internet Institutu, kao i magistarske i doktorske studije uopste na Oxfordu. Sada je pravo vreme da prikupljate dokumentaciju i radite na sopstvenom research proposalu, ali pre svega toga morate da imate jasne stavove o nekoliko bitnih stavki:

1. Da li znate tačno koju oblast biste usavršavali, i šta vas zapravo interesuje a da nije već istraženo, objavljeno? Imam utisak da dosta studenata i kandidata luta između dve ili tri oblasti i na kraju završe na četvrtoj.

2. Druga i bitna stavka: sa pretpostavkom da pratite oblast koju želite da studirate i da ste upoznati sa autoritetima, profesorima na stranim univerzitetima iz te oblasti, logično je da tražite college ili univerzitet po autoritetu mentora sa kojim želite da radite.

Izbor mentora je važniji od izbora mesta, univerziteta gde aplicirate jer u narednih par godina ili godinu dana (u zavisnosti da li upisujete Msc ili PhD) vas odnos sa mentorom je od velikog značaja jer vas sve vreme vodi i upućuje kroz istraživanje i frekventnost i kvalitet komunikacije i konsultacija je daleko veća nego recimo na nekim našim univerzitetima.

3. Kada ste izabrali oblast, mentora odnosno univerzitet gde aplicirate, potrudite se da ispoštujete sve zahteve prilikom apliciranja – bilo za upis bilo za stipendiju. To znači: svi transkipti diploma,objavljeni radovi na engleskom, tražena dokumenta, dodatna dokumenta (npr.dokaz o položenom TOEFLu ili IELTSu), CV, preporuke, i na šta posebno da obratite pažnju je research proposal od kojeg ponajviše zavisi da li ćete ući u uži krug kandidata za PhD. Ako univerzitet, institucija smatra da vas proposal nije dovoljno precizan, da hipoteze nisu dovoljno jake, a da tema nije toliko relevanta za datu oblast, najverovatnije će vas vratiti. Ne treba da se obeshrabrite jer svi mi smo prošli kroz taj proces, bitno je da aplicirate na dva, tri univerziteta, kao back-up plan. Ako ste srećni, bićete pozvani na razgovor i to je pozitivan znak da ste vi baš taj kandidat.

Iz vaših emailova sam takođe primetila da uprkos korišćenju interneta ne čitate pažljivo stranice gde se nalaze informacije o stipendijama za buduće kandidate. Konkretno, Univerzitet u Oksfordu, prema različitim oblastima nudi raznorazne stipendije za kandidate određenog profila, dakle morate da pretražujete i tražite. Korisna stranica za sve koji žele da upišu postdiplomske studije na Univerzitetu u Oksfordu, gde možete naći vodič kako da aplicirate.

Što se stipendija za međunarodne studente tiče proverite ovu stranicu, kao i koristan pretraživač Univerziteta u Oksfordu za stipendije.

Kako je dosta vas pitalo za upis na doktorske studije na OII, moram da vas razočaram informacijom iz prve ruke da sledeće godine se samo dvoje ili troje kandidata primaju, dok broj MSc studenata je mnogo veći (i do 20). Mnogi studenti koji završavaju MSc ove godine apliciraće automatski za phD tako da će biti velika konkurencija za 2010-2011.

U svakom slučaju ako znate šta želite, i imate iza sebe dobru akademsku i profesionalnu referencu, uvek treba pokušati i aplicirati. Ako imate nekih dodatnih pitanja, rado ću odgovoriti na vase komentare.

First to let you know I am in Oxford, UK, at Oxford Internet Institute, having great time on my quest. This is info for all people, colleagues and friends who’ve been asking me in the last few weeks: In which part of the world are you know? I’m trying to get into academic mode and research, but I’ll write about this in my next post.

Few days ago I got email notice [as being lucky and talented blogger] for attending LeWeb’09 conference with the official blogger accreditation. I guess years and years of writing and blogging both here and on cooperative and science blogs mean something to organisers as I’m the chosen one to have accreditation and spend time this year on Real-Time Web. Well, I hope intensive and demanding PhD programme and research, but for your information this December in Paris these people will be talking and I have a chance to go and talk, network with them. Again, as being academic at this present moment – I hope I’ll find interesting content in the program.

Let me know if someone is also going to LeWeb’09 and this is discount code for those who want to attend, and I’m sharing with you: BLOG09, which is 10% off the ticket price to the conference.

Nedavno sam komentarisala na jednom prevedenom članku iz Wired magazina koji dovodi u pitanje korišćenje Google društvenih alatki u odnosu na Facebook. Neko je komentarisao da smo zaboravili na Orkut koji jeste Google-ova društvena mreža i mnogi su se pitali zašto na Orkutu preovlađuju Brazilci.
Evo mojih random thoughts, iz iskustva s obzirom da sam jedna od prvih korisnica Google emaila i ove društvene mreže. Orkut je postao popularan prvenstveno u Brazilu 2004. godine, samo par meseci nakon njegovog Google beta izdanja, zbog tadašnje društveno-tehnološke situacije u društvenim medijima i mrežama koja se paralelno odvijala sa nastankom Orkuta i popularnošću Friendster-a i My Space-a.

Naime, Orkut je u početku bio zatvorena društvena mreža (ljudi iz Google-a su nam slali pozivnice da pristupimo sajtu, da testiramo, i zatim dalje da širimo mrežu pozivanjem ostalih). Setite se da je te iste godine nastao Google mail.
Orkut je nastao u januaru 2004, a prvi poziv koji sam dobila za Google email je bio u julu 2004. Dakle Orkut je prvi imao svoju premijeru, a zatim gmail.
Pošto su na Orkutu pored Amerikanaca radili i Indusi, Turci, Brazilci, Bugari, ini… oni su takodje slali pozivnice prijateljima širom sveta (čitaj: Brazil, Indija, itd.). U vreme beta testiranja Orkuta, većina nas web antropologa i analitičara je bilo okrenuto Friendster-u i My Space-u, jer je najviše korisnika bilo na ovim društvenim mrežama. Friendster je u to vreme još uvek bio zanimljiv pogotovo što je okupljao 3 grupe ljudi: 1. queer populaciju, 2. Burning man fanove, 3. Ali G fanove, kao i još neke manje grupe. Brazilci su za to vreme širili mrežu na Orkutu, medjusobno su slali pozive, i drugima da pristupe mreži. Kako su širili svoj krug, oni su komunicirali isključivo i samo na portugalskom, engleski je bio minority, tako da su se korisnici sa engleskih govornih područja preselili na druge društvene mreže gde portugalski nije bio predominantan (npr. My Space). Kasnije su se i Indusi priključili Orkutu.
Danas retko ko koristi Orkut (u Evropi uglavnom iz Skandinavije, Nemačke, Turske, itd.), a mnogi nikada nisu čuli ili znali da je Orkut Google-ov proizvod.
Ono što u ovom trenutku obećava je Google-ova najavljena društvena platforma Google Wave koja predstavlja ne samo komunikacionu već i platformu za saradnju u realnom vremenu, i omogućava korisnicima da kreiraju sopstveni wave sistem koristeći otvoreni protokol.

Da ozvaničim i na srpskom blogu: nakon nekoliko krugova odabira kandidata za Oxford University PhD stipendije za 2009-2010, konačno sam dobila ponudu za Oxford Internet Institute, i prihvatila sam naravno (doduše posle dugog razmatranja, o tome na eng.blogu).
Ceo proces nije bio nimalo jednostavan, ali meni je barem sve bilo lako, jednostavno i uzbudljivo: iznenadni poziv i prvi jutranji let iz Rima za Beograd, ‘intervju’ pred komisijom profesora koji je više bio moje klasično predavanje o društvenim mrežama i Facebook-u, i kasnije zvanična informacija. Za one koji ne znaju, Oxford Internet Institute je superioran istraživački centar u oblastima kojima se bavi, počev od društvenih medija, društvenog Weba, do novih medija i Interneta. Više na ovoj stranici. Prezadovoljna sam jer će mi mentor biti fantastični dr. Bernie Hogan koji se upravo bavi presekom društvenih mreža i medija, tako da jedva čekam da krenem sa nastavkom svog zapostavljenog istraživanja društvenih mreža i medija (u mom slučaju Facebook-a) u Srbiji i konačno napišem doktorsku disertaciju. w00t!!!
Za one koji su me pitali: a šta sa tvojim UN poslom, moram da se pohvalim da imam zaista sjajnog supervizora koji me je od početka podržao u svemu, i ohrabrio da idem u Oxford a da pritom zadržim posao – zvuči neverovatno, ali istinito! Nakon nedoumica, shvatila sam da mogu imati oba: posao u kome uživam i doktorske koje želim da završim. Podrška najbližih, prijatelja, kolega sa posla i akademije širom sveta mi puno znači tako da jedva čekam Oksford. Više o svemu ovome na engleskoj verziji bloga.